Kurs dolara


kurs-dolaraDešavanja u vezi sa američkim dolarom  i kurs dolara značajno utiču na cene drugih valuta, koje se najčešće kotiraju u odnosu na američki dolar što je rezultat hronoloških događaja na muđunarodnoj ekonomskoj i političkoj sceni. Američki dolar je postao vodeća svetska valuta krajem Drugog svetskog rata i bio je osnova Bretton Woods sporazuma, a osnovna uloga Bretton Woods sporazuma  koji je potpisan 14. Jula 1944. godine od strane SAD, Velike Britanije i Francuske, ogledala se u cilju da se valutno tržište učini stabilnim. Bilo je potrebno uvođenje  kontrole vrednosti državnih valuta, što je postignuto obezbeđivanjem podržavanja cena valuta i formiranjem specijalnog tela, Međunarodnog monetarnog fonda (IMF). Šta više, bilo je neophodno da se u posleratnom period obezbedi stabilan sistem za prodaju i kupovinu valuta, odnosno, da se međudržavno devizno plaćanje učini brzim i jednostavnim. Tako su se glavne valute vezale za američki dolar, a kurs dolara dobio bitan uticaj koji se ogledao u načinu da je oscilacija drugih valuta bila dozvoljena samo jedan posto na jednu ili drugu stranu kursa.  Ukoliko bi neka od valuta premašila ovaj opseg (mereno u jedinicama intervencije, gde je cena dolara bila merodavna) nadležna centralna banka je morala da kupi ili proda određenu količinu da bi valutu vratila u normalan položaj. U to vreme kurs dolara je bio vezan za zlato i to 35 USD za uncu zlata (približno 28 grama), a američki dolar je valuta svetskih rezervi. Godine 1978. Međunarodni monetarni fond je ovlastio fleksibilnost valuta (free-floating of currencies) što je ujedno značilo da bilo ko može trgovati valutama, a vrednost valuta postala je odraz trenutne ponude i tražnje na tržištu. Bez obzira što je to predstavljalo odustajanje od posebnih težišta intervencije, Centralna banka SAD-a je nastavila sa povremenim reagovanjima kako bi se korigovao kurs dolara, ali ne na unapred određenim nivoima već po principu plutajućih valuta.  Time je postognuto slobodno formiranje cena valuta na međunarodnom finansijskom tržištu, čemu je podlegao i kurs dolara, a to je doprinelo većoj potražnji za valutama kao uslov poboljšanja na globalnom tržišnom nivou.

Kurs dolara igra značajnu ulogu na globalnoj finansijskoj sceni što je posledica činjenice da se dolar smatra rezervnom valutom širom sveta i dandanas. Inače, valutne reserve za međudržavne transakcije, predstavljaju način za zaštitu pojedinaca i kompanija u vreme ekonomske i političke krize. Iako se sve više koriste i druge rezervne valute, kao što su euro i japanski jen, a portfolio rezervnih valuta se u praksi često i menja u zavisnosti od specifičnosti međunarodnih uslova, dolar još uvek zauzima veliki udeo. Ima podataka da se švajcarski franak koristi u određenim segmentima kao rezervna, sigurna valuta, a sve više se povećavaju i zlatne reserve. Međutim,  kurs dolara i snaga dolara u svetu još uvek ima najvažniji odjek na globalnom finansijskom tržištu posebno putem posmatranja indeksa američkog dolara (USDX). Ovu metodu praktikuju veliki svetski investicioni fondovi i smatraju je jednim od najvažnijih parametara za formiranje stava prema dolaru. USDX se sastoji od geometrijski ponderisanog proseka zbira vodećih stranih valuta u odnosu na dolar, a taj zbir čine šest valuta – euro, japanski jen, britanska funta, kanadski dolar, švedska kruna i švajcarski franak. Shodno tome, za trejdere je od velike važnosti praćenje podataka o američkoj ekonomiji, koja je i dan danas vodeća ekonomija u svetu, kao i da je važan pokazatelj kako se na globalnom finansijskom tržištu kreće kurs dolara.

Saznajte više na temu kursna lista, pogledajte kurs evra.

Tags: , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *