Ekonomija

ekonomijaEkonomija je nauka koja se bavi analizom i produbljivanjem znanja iz oblasti ekonomskih zakonitosti i pojava u društvenoj proizvodnji. Inače, reč Ekonomija ima grčko poreklo (oikos – kuća i nomos – zakon) i označava disciplinu u oblasti društvenih nauka koja proučava kako društvo uprotrebljava ograničene resurse za proizvodnju određenih dobara i usluga, kao i princip raspodele u društvu. Shodno tome, ekonomija počiva na činjenici da bez obzira na to koliko je ekonomija neke zemlje razvijena ona ne može beskonačno proizvoditi u dovoljnoj meri za potrebe svog stanovništva. Osim toga, budući da su sva dobra kojima jedna zemlja raspolaže ograničenog karaktera, ekonomija svoj naučni princip bazira na stanovištu analize odnosa proizvodnje, odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Ovaj aspect je u društvenim naukama poznat pod nazivom Klasična ekonomska teorija, a ekonomija se prema svom predmetu proučavanja deli na mikroekonomiju i makroekonomiju.

Dalje, prirodan i logičan nastavak govori da neklad između potreba stanovništva i mogućnosti dobara iziskuje pronalaženje načina za najefikasniji način proizvodnje i raspodele dobara, tako da efikasnost postaje bitna karakteristika svake ekonomije bez obzira o kojoj je zemlji reč. Upravo iz toga proizilaze temeljni principi ekonomije, koja se zapravo trudi da odgovori na tri ključna pitanja – šta, zašto/kako i za koga? Ekonomija svake zemlje postavlja zadatak društvu da jasno utvrdi koju robu treba proizvoditi, način na koji će se odvijati proizvodnja kako bi bila najefikasnija i kako da se proizvedena dobra rasporede. Osim toga, detaljnija proučavanja ekonomije bave se kategorijama kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi i dr. Ovim i sličnim problemima se bave i druge srodne grane i nauke, a najvažnija među njima su svakako finansije koje su tradicionalno ubrajane u ekonomsku discipline, mada se u savremnoj teoriji sve vise i praktično izučavaju kao zasebna disciplina ali usko vezana za ekonomiju.

Sa aspekta tržišta kapitala i primene elektronskog poslovanja, ekonomija kao nauka predstavlja važan faktor globalizacije i međusobne povezanosti nacionalnih ekonomija. Investitorima iz celog sveta je praktično omogućeno da brzo i efikasno menjaju strukturu svog investicionog portfolija, prvenstveno u investiranju u vrednosne papire, posebno ako se zna da sve svetske berze (pa i beogradska berza) imaju isti cilj i način rada. Obzirom da je tržište kapitala sastavni deo finansijskog tržišta, važno je napomenuti podatak da, iako je tržište kapitala definisano kao sistemsko i relativno direktno sučeljavanje nosilaca ponude i potražnje dugoročnih novčanih fondova, utvrđeno je da se samo oko 1/3 tržišnog prometa obavi na berzi, a ostali postotak van berze. Tržište kapitala obuhvata sve učesnike trgovanja u koje spadaju grupacije brokera i dilera u ulozi katalizatorkih nukleusa tržišta, ali i krajnjih učesnika kao definitivnih nosioca ponude/ potražnje dugoročnih novčanih fondova. Primenom najsavremenije informatičke tehnologije i razvojem finansijskog tržišta, posebno u periodu s početka 21. veka, omogućeno je investiranje na Forex Market-u kao necentralizovanom tržištu velikim investicionim fondovima, ali i pojedincima/trejderima širom sveta. Posredstvom forex brokera učešće na globalnom finansijskom tržištu je sve vise masovna pojava, a samim tim se obezbeđuje i prisutnost mnogih u globalnim društvenim tokovima, čemu pripada i svetska ekonomija.

Beogradska berya, odnosno BELEX je prozor u domaću ekonomiju. Pogledajte!

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *