Devizni kurs

devizni kursDevizni kurs predstavlja cenu po kojoj se valuta jedne zemlje razmenjuje za valutu druge zemlje na deviznom tržištu. Visinu deviznog kursa određuje odnos ponude i tražnje, kao kod formiranja ma koje druge cene. Jednostavno, devizni kurs predstavlja cenu valute koja je izražena u domaćem novcu. On nam pokazuje koliko treba platiti jedinica domaćeg novca za je jedinicu stranog novca. Vrlo je bitna razlika koju ima strani novac u odnosu na domaći novac. Domaći novac na domaćem tržištu predstavlja samo meru vrednosti kojim se izražava cena određene robe. On, dakle, nije roba, dok je strani novac na domaćem tržištu roba kao svaka druga, tako da ima i svoju cenu, odnosno devizni kurs. Posebnost koja karakteriše devizni kurs je ta što strana valuta kao specifična roba istovremeno predstavlja i merilo cena u zemlji koja je taj novac emitovala.

Devizni kurs je rezultat odnosa ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, ali je veličina ponude i tražnje promenljiva uz mogućnost intervencije monetarnih vlasti iz sredstava monetarnih rezervi, radi regulisanja nivoa ponude i tražnje. Kada se formira devizni kurs važna je činjenica da ponuda strane valute dolazi od izvoza, a tražnja za stranom valutom dolazi od uvoza. To znači da se formiranje deviznog kursa u osnovi zasniva na platnobilansnom metodu, jer ponuda i tražnja strane valute, zapravo dolazi od platnog bilansa jedne zemlje. Pravilo je da ako platni bilans teži ka suficitu, devizni kurs valute će ispoljavati tendenciju pada (zbog povećane ponude deviza). U protivnom, ako platni bilans teži ka deficitu, devizni kurs strane valute će pokazati tendenciju porasta (povećana tražnja deviza).

Prema načinu formiranja devizni kurs može biti fiksni i promenljivi (fluktuirajući). Kod fiksnog kursa, vrednost nije određena visinom ponude i tražnje deviza na perfektnom deviznom tržištu, već centralna banka stabilizuje vrednost deviznog kursa iz sopstvenih rezervi. Fluktuirajući devizni kursevi se formiraju kao rezultat odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu uz pretpostavku perfektnog tržišta bez intervencije monetarnih vlasti. Porast uvoza izaziva porast tražnje stranih deviza odnosno porast vrednosti i pad deviznog kursa strane valute i pad tražnje domaće valute, pad njene vrednosti i rast deviznog kursa. Rast deviznog kursa i poskupljenje uvoza ima rezultat smanjenje uvoza. Ako za sve vrste transakcija sa svetom važi jedan kurs, primenjuje se jedinstveni devizni kurs. Cena deviza je ista za sve uvoznike i izvoznike, a robni i nerobni promet za sve grane. Ukoliko istovremeno primenjujemo više deviznih kurseva sa različitim rasponima između njih tada govorimo o višestrukim kursevima. Oni mogu postojati samo u zemljama gde postoji devizna kontrola. Određivanjem različitih deviznih kurseva za različite transakcije podstiče se ostvarivanje ekonomskih ciljeva: podsticanje izvoza, ograničavanje uvoza, razvoj pojedinih grana, regionalno usmeravanje spoljnotrgovinskih tokova.

Devizni kurs ili kurs valuta svoju primenu nalazi u trgovanju valutama na forex tržištu, odnosno međunarodnom finansijskom tržištu. To je posledica primene sistema fluktuirajućih deviznih kurseva poznat po nazivu free-floating of currencies. Ovo je ujedno i jedan od preduslova za funkcionisanje forexa kao necentralizovanog tržišta, gde se vrši slobodno tržišno formiranje cena valuta, odnosno gde se primenjuje fluktuirajući devizni kurs.

Share