Beogradska berza

beogradska-berzaBeogradska berza u fizičkom smislu predstavlja mesto na kome se trgovinom bave brokersko-dilerska društva i banke koje imaju ovlašćenja za obavljanje ove vrste posla. Oni takođe predstavljaju članove berze, a svi ostali koji to nisu, poput zainteresovanih investitora mogu trgovati, ali isključivo posredstvom članova berze. Zainteresovane kompanije i preduzeća koja su izdavaoci hartija od vrednosti komunikaciju obavljaju neposredno i posredno preko svojih korporativnih agenata. To čine u odeljenju listinga gde se praktično vrši prijem emitovanih hartija od vrednosti na tržište berze, a kasnije se spisak svih članova berze sa njihovim adresama i kontakt telefonima i e-mail adresama objavljuje na sajtu Beogradske berze. Inače, Beogradska berza je osnovana 1894. godine kada je održana prva Osnivačka skupština Beogradske berze i održala se, kao takva sve do 1953. Godine. Pre toga je predhodilo proglašenje Zakona od strane kralja Milana Obrenovića, što je ujedno predstavljalo i preduslov za njeno osnivanje. Beogradska berza je od tada do danas menjala svoje oblike postojanja i usavršavala se, mada je bila ukunuta Odlukom Vlade Srbije u jednom periodu, da bi donošenjem Zakona o tržištu novca i kapitala, 1989. godine, kada je osnovano Jugoslovensko tržište kapitala. Tačnije, Beogradska berza pod tim imenom počinje da posluje od 1992. godine počinje, kakvom je danas poznajemo.

 Dakle, Beogradska berza je organizovano tržište hartijama od vrednosti koje posluje pod tim imenom od 1992. godine, a dopisni je član Svetskog udruženja berzi (WSE) kao i Evropskog udruženja Berzi (FESE). Beogradska berza je takođe i punopravni član Evroazijske federacije berzi (FEAS) i svake godine se organizuje Međunarodna konferencija koja prati kretanja na tržištu kapitala, koje kao domaćin organizuje Beogradska berza (Belex). To je ujedno i prilika da se razmene mišljenja i utvrde principi koji se tiču načina distribucije informacija, novina u tehničko-tehnološkim procesima koji se pružaju učesnicima na tržištu kapitala, kao i razvoja principa korporativnog upravljanja i sl.

Organi Beogradske berze su Skupština Berze, Upravni odbor Berze i Direktor Berze. Beogradska berza organizuje trgovinu hartijama od vrednosti na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Inače, na berzi se trguje samo hartijama od vrednosti koje su obuhvaćene zvaničnim listingom berze, a uslovi za prijem hartije od vrednosti na zvanični listing berze su propisani Pravilnikom o listingu i kotaciji. Berzansko poslovanje podrazumeva dva nivoa listinga, listing A koji se naziva Prime Market i listing B što šredstavlja Standard Market. Na Prime Market-u su uključene dugoročne državne hartije i akcije kompanija koje ispunjavaju uslove za Listing A uvidom u dokumentaciju. U skladu sa pravilima poslovanja Beogradske berze i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti, na vanberzansko tržište se uključuju sve hartije od vrednosti koje su izdate javnom ponudom, što se odnosi na trgovanje akcijama otvorenih akcionarskih društava koja su to svojstvo stekla u procesu privatizacije. Akcije na vanberzanskom tržištu ne podležu kriterijumu listinga, a neophodan dokument za njihovo uključenje u trgovanje je tzv. skraćena verzija Prospekta izdavaoca.

Na pultu Beogradske berze u njenom sedištu obezbeđuje se dostupnost svim podacima, koji predstavljaju osnov administrativnih radnji podnošenja zahteva i druge propisane dokumentacije za učešće na tržištu berze. Administrativni proces obuhvata i stručnu pomoć u kompletiranju i dostavljanju propisane dokumentacije za potrebe izdavaoca koje, prema svojim dužnostima i kompetenciji obezbeđuje Beogradska berza.

Ekonomija jedne zemlje je u potpunosti prikazana preko njene berze.

Share

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *